О граду Београду Историјат Знаменитости Туризам Култура

Београдска тврђава


Београдска тврђава подигнута је на гребену изнад ушћа Саве у Дунав у раздобљу од I до XVIII века као комплекс одбрамбеног карактера. Тврђава је данас својеврстан музеј историје Београда. Ову целину чине сама Београдска тврђава, подељена на Горњи и Доњи град, и парк Калемегдан.

Због изузетног стратешког значаја на овом месту је, крајем првог века наше ере, подигнуто утврђење - римски каструм, као стални војни логор IV Флавијеве легије. После рушења од стране Гота и Хуна, утврђење је обновљено у првим деценијама 6. века. Непуно столеће касније, разарају га Авари и Словени.

Калемегдан


Најлепши је и највећи београдски парк, истовремено је и најзначајнији културно-историјски комплекс, у којем доминира Београдска тврђава изнад ушћа Саве у Дунав. Назив Калемегдан односи се само на просторни плато око Тврђаве који је осамдесетих година 19. века претворен у парк. Плато је, док је Тврђава била главно војно упориште Београда, служио да се непријатељ осмотри и сачека за борбу; због тога и његово име потиче од турских речи "кале" - град, то јест тврђава и "мегдан" - поље. Турци су Калемегдан називали и Фићир-бајир што значи "брег за размишљање".

Остаци културе млађег каменог доба, пронађени су у Винчи, Жаркову и у Горњем граду, изнад ушћа Саве у Дунав. То указује да је простор Београда био насељен у континуитету и да је интезитет тог насељавања бивао све јачи. Многа данашња насеља београдске околине леже на културним слојевима ранијих праисторијских насеобина.

Винча крај Београда спада у ред најзначајнијих насеобина и културних налазишта праисторијског периода. Археолошке ископине на Роспи ћуприји, Горњем граду, Карабурми, Земуну и Винчи потврђују претпоставке да је подручје Београда било интезивно насељено и да се његово становништво бавило плужном земљорадњом и другим пратећим привредним делатностима. На овим локалитетима откривене су некрополе бронзаног и металног доба као и докази различитих културних утицаја.

ПАЛАТА "БЕОГРАД" ("БЕОГРАЂАНКА")


Изградња је трајала од 1969. до 1974. Пројектант је Бранко Пешић. Објекат је изграђен у језгру старог градског ткива, на потезу Теразије - Славија, са наглашеном тежњом да својим високим делом, од 24 етажа, доминира као просторни градски оријентир. На првих неколико спратова се налази Робна кућа "Београд", а на осталим спратовима су пословне просторије, као и седиште неколико београдских медија.
Владимир Буха, Александар Цанић,Стефан Ристивојевић, Марко Ралић